Borci dokazuju ko je izdao Žarka Zrenjanina

70
0
SHARE

Gradski odbor Subnora u Vršcu Višem javnom tužilaštvu nudi dokumenta-dokaze o tome ko je okupatorskoj policiji predao u ruke Žarka Zrenjanina i Strahinju Stefanovića

– Želimo kao borci za istinu o našim oslobodilačkim ratovima, i pravdu i pravičnost, da upoznamo javnost sa dokumentima, ne kao stranka u sporu, jer tu ulogu nemamo. Danas je u modi da se rehabilitacije donose ad hok, bez upuštanja u utvrđivanje činjenica, proglašavajući rehabilitovane „žrtvom komunističkog terora”. Naravno, ne možemo suditi sudu, ali možemo da zvaničnim dokumentima doprinesemo utvrđivanju istine i pomognemo tužilaštvu.

Ovim rečima se Dragoljub Đorđević, predsednik Gradskog odbora Subnora, obratio pozvanim novinarima, u prisustvu članova Gradskog odbora, a povod je prvostepeno rešenje Višeg suda u Pančevu, od 10. novembra ove godine, o rehabilitaciji Zorke Roknić Kragić, koja je zbog izdaje Žarka Zrenjanina Uče i Strahinje Stefanovića streljana 24. decembra 1944, na Gradskom trgu u Vršcu.

O tome je i “Politika”” nedavno, opširno pisala, prenevši i priču Dragana Kragića, bratanca pokojne Zorke, koji je zahtevom pokrenuo proces sudske rehabilitacije svoje tetke, ali i dokumenta koja se odnose na ovu tragediju.

Đorđević je, pored ostalog, pročitao izveštaj policijskog generala Franca Rajta, pod brojem 22142 od 6. novembra 1942, u kome svoje pretpostavljene izveštava o događajima od 4. novembra iste godine, kada su jake policijske i snage SS divizije „Princ Eugen” opkolile selo Pavliš, ulicu i kuću u kojoj su bili Žarko Zrenjanin Uča, sekretar Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i član CK KPJ, zajedno sa Strahinjom Stefanovićem, sekretarom Okružnog komiteta KP za južni Banat. Poginuli su i Žarko i Strahinja. Dogodilo se to samo dan uoči polaska Zrenjanina na Prvo zasedanje Avnoja.

Priprema za taj istorijski skup u Bihaću predstavljala je neposredni povod da Žarko zahteva od svoje kurirke da Zorku Roknić Kragić hitno dovede.

Zvanična istoriografija označila je Zorku Roknić Kragić kao izdajnika, saradnika okupatora. Prema svim važećim dokumentima, profesorka je, nakon što je posetila ilegalce, otkrila okupatorskoj policiji mesto gde se „crveni general” krije.

„Na dan 3. novembra 1942. godine javljeno mi je da se u blizini Vršca nalazi komunistički vođa za Banat Žarko Zrenjanin, sa svojim bliskim saradnikom Strahinjom Stefanovićem. Odmah sam naredio da komandant javne bezbednosti Uprave policije dr Špiler sa svojom udarnom grupom ide u Vršac, a i ja sam se tamo uputio, gde sam sreo meni poznatu ženu (suprugu) čoveka ubijenog prošle godine zbog komunizma, i koja je i sama bila duže vreme u zatvoru zbog toga. (Ta) Žena mi je pričala da je dan ranije od jedne njoj nepoznate osobe primila poruku da treba u jednu kuću u Pavlišu da odnese veš, novac i duvan, a da je to za komunističkog vođu Vojvodine Žarka Zrenjanina. Ona koja se sada potpuno izlečila od komunizma hoće da ima miran život, i želi meni lično da zahvali što sam je u njenu profesorsku službu postavio, a njene roditelje i rođake nisam proganjao. Odlučila se da ovu priliku izda policiji. Otišla je u tu kuću i tamo joj je imenovani tražio da do sutra, 4. novembra u 8 ujutru, donese njemu potrebne stvari. Opisala je kuću i rekla da će i sama tamo poći i u sukobu na našoj strani uzeti učešća, s molbom da njeno ime niko ne sazna. Naredio sam da se veći deo sela pohapsi, kako komunisti ne bi uspeli da umaknu. Zamolio sam komandanta jedinice vojne pošte 12208, vođu jurišne divizije ’Princ Eugen’ Lincera za opkoljavanje četvrtog kvarta da preduzme hapšenje”, pročitao je Đorđević novinarima Rajtov izveštaj višoj komandi o događaju u Pavlišu, naglašavajući da su tela Žarka i Strahinje prenesena u Veliki Bečkerek (današnji Zrenjanin), gde su tri dana bila izložena da se narod zastraši.

– Iznosimo samo činjenice i dokumenta, pa se nadamo da će poslužiti tužiocu u žalbenom postupku na rešenje o rehabilitaciji. Presuda i priznanje Zorke Roknić Kragić postoji u registru Višeg vojnog suda Novi Sad, pod rednim brojem 16, na strani 30-29. „Bojala sam se, užasno sam se bojala da će ako prstom mrdnem sve biti gotovo, da će naše kuće biti razrušene, i pod tim utiskom neopravdanog straha, ne razmišljajući o posledicama i svojoj odgovornosti, otišla sam u policiju i sve rekla Langeru. Izdala sam drugove bez razloga. Nisam u stanju da objasnim svoj postupak. Langer me je pustio da se vratim kući”, pročitao je Dragoljub Đorđević, deo izjave-priznanja Zorke Roknić Kragić, koju je dala novembra 1944. istražnim organima, i naglasio da je o ovoj rehabilitaciji upoznato i predsedništvo Subnora Srbije.

Izvor: eVršac

SHARE

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *